Depresija se može smatrati dugotrajnom padom raspoloženja.Depresija nije isto što i osećaj malodušnosti. Depresija je bolest koja utiče na vaš svakodnevni život i traje nedeljama ili mesecima. Normalno je da s vremena na vreme budete tužni, ali kada ste depresivni, loše raspoloženje traje mnogo duže i utiče na san, na odnose sa drugim ljudima, na posao i apetit. Depresija je retko nešto iz čega se izlazi spontano i lako, mnogim ljudima je potrebna stručna pomoć..
Depresiju karakteriše patološko depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili preterano spavanje) i apetita (uglavnom smanjen, a može i povećan), loša koncentracija, crne misli. Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.
Depresija zahvata sve aspekte života, sa narušenim socijalnim aktivnostima, disfunkcionalnošću u radnom, porodičnom okruženju. Simptomi depresije obuhvataju emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome.
Za lečenje depresije danas nam je na raspolaganju velika paleta lekova, antidepresiva, koji svojopm sigurnošću, jednostavnim delovanjem, dobrom podnošljivošću, ne stvaranjem zavisnosti predstavljaju siguran izbor u lečenju.Uz njih se primenjuju i mere psihoedukacije, podrške, i psihoterapija kojom se pacijent uči da prepoznaje vezu tegoba sa sopstvenim mislima ili navikama.