Blog

Depresija se može smatrati dugotrajnom padom raspoloženja.Depresija nije isto što i osećaj malodušnosti. Depresija je bolest koja utiče na vaš svakodnevni život i traje nedeljama ili mesecima. Normalno je da s vremena na vreme budete tužni, ali kada ste depresivni, loše raspoloženje traje mnogo duže i utiče na san, na odnose sa drugim ljudima, na posao i apetit. Depresija je retko nešto iz čega se izlazi spontano i lako, mnogim ljudima je potrebna stručna pomoć..

Depresiju karakteriše patološko depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili preterano spavanje) i apetita (uglavnom smanjen, a može i povećan), loša koncentracija, crne misli.  Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.

Depresija zahvata sve aspekte života, sa narušenim socijalnim aktivnostima, disfunkcionalnošću u radnom, porodičnom okruženju. Simptomi depresije obuhvataju emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome. 

1. Emocionalni simptomi: depresivno raspoloženje, osećaj gubitka radosti, osećanje bezosećajnosti, ravnodušnost, anksioznost, osećaj krivice, bezvrednosti, pesimizam.
2. Motivacioni simptomi: kolebljivost volje (osoba ne može da donese odluku, da sprovede voljnu delatnost), psihomotorna usporenost, bezvoljnost, sniženje vitalnih dinamizama.
3.  Kognitivni simptomi: poremećaj koncentracije, usmerenost na sebe, zaboravnost do pseudodemencije (50%), usporenost govora, doživljaj praznine u mišljenju.
   Mišljenje: karakteriše: samoomalovažavanje, osećaj nemoći, nesposobnosti, krivice, moralnog propadanja, siromaštva, ekonomske propasti, neizlečive bolesti.
4. Somatski simptomi su: glavobolja, bol u leđima, stezanje u grudima, abdominalni bol, vrtoglavice, palpitacije, iscrpljenost.

Za lečenje depresije danas nam je na raspolaganju velika paleta lekova, antidepresiva, koji svojopm sigurnošću, jednostavnim delovanjem, dobrom podnošljivošću, ne stvaranjem zavisnosti predstavljaju siguran izbor u lečenju.Uz njih se primenjuju i mere psihoedukacije, podrške, i psihoterapija kojom se pacijent uči da prepoznaje vezu tegoba sa sopstvenim mislima ili navikama.

Strah i anksioznost predstavljaju sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, ona su često i korisne - omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju "bori se ili beži".Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji potrebno lečiti.

Anksioznost se najčešće definiše kao nedefinisani strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno "osećaj da će se nešto loše desiti". Zato se ona često naziva i slobodno lebdeći strah. Kada je anksioznost iracionalna ili patološka, odnosno kada se javi anksiozni poremećaj, tada ne postoji racionalan izvor straha ili izvor postoji, ali je anksiozna reakcija intenzivnija i učestalija u odnosnu na ono što je uobičajeno.Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje da izbegava određena mesta, situacije ili entitete (osobe, životinje, predmete) ili da u njihovom prisustvu oseća ekstreman nivo neprijatnosti iliuznemirenosti. Zbog toga, ovaj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše i može značajno ugroziti kvalitet života.Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasnog doba, a procenjuje se da 30% osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.

Kao i u slučaju većine drugih mentalnih poremećaja, i u slučaju anksioznosti ne postoji jedinstven uzrok, već je reč o kombinovanom uticaju genetskih faktora i faktora sredine. To znači da postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, što se može uočiti već kod beba koje su reaktivne, često plaču, lako se uznemire i slično, ali pojava anksioznog poremećaja će u velikoj meri zavisiti od iskustva osobe, pa je bolje govoriti o mogućim okidačima anksioznosti

Glavna obeležja anksioznosti su prekomerna briga, osećaj nervoze, nemira i tenzije, doživljaj nadolazeće opasnosti, osećaj slabosti i umora, poteškoće u koncentraciji, poremećaj sna, nemogućnost kontrole brige, izbegavanje određenih mesta i situacija, doživljaj krivice, doživljaj neadekvatnosti.Osim navedenih simptoma, za anksioznost su karakteristični i telesni simptomi: lupanje srca, napetost mišića, znojenje, kratak dah, pritisak u glavi, glavobolja vrtoglavica, doživljaj gušenja, bol u grudima.

Nakon što je utvrđeno da trenutno patite od nekog oblika anksioznosti, možete razmotriti nekoliko opcija koje su vam na raspolaganju:

1. Promena životnih navika.Veliki broj ljudi ima blaži oblik anksioznosti i za redukciju takvih, blažih simptoma, često je dovoljno promeniti određene životne navike (što može preporučiti lekar, a možete pokušati i sami) 

2. Psihoterapija.Kada su u pitanju teži simptomi, koji više remete osobu u njenom funkcionisanju i koje ona teže kontroliše, psihoterapija može pomoći. Terapija anksioznosti podrazumeva raznovrsan rad osobe sa psihoterapeutom na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje anksioznosti, rešavanju problema i slično.

3. Lekovi.Kod osoba kojima je veoma teško da se izbore sa svojim simptomima, psihijatar može preporučiti psihofarmake. Oni mogu uključivati različite anksiolotike, antidepresive. Cilj ove terapije je da reguliše ozbiljne simptome anksioznosti putem regulisanja hemijskih procesa u mozgu.Čak i kada je osobi preporučena terapija lekovima, oni će najbolji efekat imati u kombinaciji sa psihoterapijom i promenom životnih navika. Lekovi služe samo tome da umire one najjače simptome, kako bi osoba mogla da radi na sebi i opasno je zloupotrebljavati ih.

Najveći broj ljudi, oko 60% spava izmedju šest i osam sati dnevno, 36% ljudi spava više od osam sati dnevno, dok manje od 4% spava manje od šest sati. Ne postoji razlika o potrebi spavanja izmedju muškarca i žene.Ukoliko se budite umorni i neispavani možda je poremećaj sna problem koji imate. Važno je znati da osećaj pospanosti i težine u nogama i očnim kapcima koji se proteže celoga dana nije normalan.Spavanje i sanjanje su neophodni za jutarnje odmorno buđenje. Normalno stanje je kada se osoba oseća odmoreno nakon buđenja i zadržava taj osećaj tokom dana. Dugotrajno iscrpljivanje i nespavanje dovodi do teških nenormalnosti u funkcionisanju mozga. Mnogi istraživači zastupaju teoriju da dnevni umor sintetiše supstancu koja se zove Hipnotoksin, a koja aktivira deo mozga - retikularnu formaciju koja je zadužena za spavanje. Spavanje nije samo stanje svesti već i stanje izmenjene telesne hemije. Nespavanje dovodi do umora, slabije koncentracije, anksioznosti, nemogućnosti obavlja kordinisanih pokreta, nerazumljivog govora, oštećenja vida.

Simptomi poremećaja spavanja

Ukoliko primećujete sledeće simptome verovatno imate problema sa poremećajem spavanja:

• buđenje sa osećajem umora nakon sedam ili osam sati spavanja
• spontano padanje u san za vreme sastanaka i društvenih događanja
• neugodan osećaj gmizanja i trnci u nogama praćeni neodoljivom potrebom za pomeranjem nogu
• vrlo glasno hrkanje i nemiran san

Za vreme određenih faza spavanja luči se niz hormona koji pomažu u regulaciji metabolizma i ostalih faktora koji utiču na zdravstveno stanje. Promena strukture sna može dovesti do osećaja umora i pospanosti, pa čak i povećati rizik od nastanka celog niza ozbiljnih medicinskih stanja.

Treba razlikovati probleme sa spavanjem, primarne poremećaje sna i poremećaje sna koji su uzrokovani nekim medicinskim stanjem. Problemi sa spavanjem često nastaju zbog loše higijene spavanja, odnosno loših navika. Radi se o navikama i faktorima okoline na koje se može uticati i koje je moguće kontrolisati. Ovde spadaju pušenje, konzumiranje alkohola ili kofeina, intenzivno vežbanje ili konzumiranje velikih obroka hrane pre spavanja. Tu su takođe i umor uzrokovan promenom vremenskih zona prilikom putovanja i psihološki stresovi koji dovode do otežanog uspavljivanja ili spavanja, poput rokova na poslu, ispita, bračnih konflikata ili poslovnih kriza.Kao najčešči poremećaji spavanja navode se: poremećaj rem faze sna, noćni strahovi, škrgutanje zubima (bruksizam), sindrom nemirnih nogu, pričanje u snu (somnilokvija) i narkolepsija.

Lečenje zavisi pre svega od uzroka nesanice, dakle ključ je pravovremena i ispravna dijagnostika osnovnog poremećaja.Svakako uvek je korisno uticati na san promenom određenih navika u ishrani, aktivnostima.Postoje tehnike disanja, kontrole misli i relaksacije kao i tehnike kojima se uvremenjuje spavanje na način da se spreči duži boravak u krevetu bez sna.