Najveći broj ljudi, oko 60% spava izmedju šest i osam sati dnevno, 36% ljudi spava više od osam sati dnevno, dok manje od 4% spava manje od šest sati. Ne postoji razlika o potrebi spavanja izmedju muškarca i žene.Ukoliko se budite umorni i neispavani možda je poremećaj sna problem koji imate. Važno je znati da osećaj pospanosti i težine u nogama i očnim kapcima koji se proteže celoga dana nije normalan.Spavanje i sanjanje su neophodni za jutarnje odmorno buđenje. Normalno stanje je kada se osoba oseća odmoreno nakon buđenja i zadržava taj osećaj tokom dana. Dugotrajno iscrpljivanje i nespavanje dovodi do teških nenormalnosti u funkcionisanju mozga. Mnogi istraživači zastupaju teoriju da dnevni umor sintetiše supstancu koja se zove Hipnotoksin, a koja aktivira deo mozga - retikularnu formaciju koja je zadužena za spavanje. Spavanje nije samo stanje svesti već i stanje izmenjene telesne hemije. Nespavanje dovodi do umora, slabije koncentracije, anksioznosti, nemogućnosti obavlja kordinisanih pokreta, nerazumljivog govora, oštećenja vida.
Ukoliko primećujete sledeće simptome verovatno imate problema sa poremećajem spavanja:
Za vreme određenih faza spavanja luči se niz hormona koji pomažu u regulaciji metabolizma i ostalih faktora koji utiču na zdravstveno stanje. Promena strukture sna može dovesti do osećaja umora i pospanosti, pa čak i povećati rizik od nastanka celog niza ozbiljnih medicinskih stanja.
Treba razlikovati probleme sa spavanjem, primarne poremećaje sna i poremećaje sna koji su uzrokovani nekim medicinskim stanjem. Problemi sa spavanjem često nastaju zbog loše higijene spavanja, odnosno loših navika. Radi se o navikama i faktorima okoline na koje se može uticati i koje je moguće kontrolisati. Ovde spadaju pušenje, konzumiranje alkohola ili kofeina, intenzivno vežbanje ili konzumiranje velikih obroka hrane pre spavanja. Tu su takođe i umor uzrokovan promenom vremenskih zona prilikom putovanja i psihološki stresovi koji dovode do otežanog uspavljivanja ili spavanja, poput rokova na poslu, ispita, bračnih konflikata ili poslovnih kriza.Kao najčešči poremećaji spavanja navode se: poremećaj rem faze sna, noćni strahovi, škrgutanje zubima (bruksizam), sindrom nemirnih nogu, pričanje u snu (somnilokvija) i narkolepsija.
Lečenje zavisi pre svega od uzroka nesanice, dakle ključ je pravovremena i ispravna dijagnostika osnovnog poremećaja.Svakako uvek je korisno uticati na san promenom određenih navika u ishrani, aktivnostima.Postoje tehnike disanja, kontrole misli i relaksacije kao i tehnike kojima se uvremenjuje spavanje na način da se spreči duži boravak u krevetu bez sna.